Veliki je izazov bio učestvovanje u koloniji, jer sam se stalno borila da nađem kompromis između lično vizulenog doživljaja mesta i ljudi i želje da ipak prikažem nešto što će barem zaličiti na objektivnu realnost (ukoliko tako nešto uopšte i postoji). Koliko sam u tome uspela, može se videti u filmu "Pasji dani".
Ravnica, zemlja savršen je okvir jer je dovoljno širok za bilo kakvu umetničku egzibiciju. To je više vizuelna činjenica (nego okvir) koja može da izazove kod posmatrača, stanje slično ostrvskoj bolesti.
Zatočenost u prostranstvu, skučenost u nepreglednom... Stvara osećaj panike i potrebu za preispitivanjem. I eto umetnosti.
